Žena s Principom (koji se ne zove Gavrilo)

Bila jednom jedna žena… Ni odviše lepa, ni odviše dobra, ni odviše pametna, ni odviše obrazovana. Skoro sve je kod nje bilo prosek. Naoko se ni po čemu nije razlikovala od drugih ljudi.

Osim… Principa.

Bila je dosledna u zemlji nedoslednih.

Bila je organizovana i tačna u zemlji nehajnih.

Imala je radni elan u zemlji bezvoljnih.

Zato ćemo joj dati ime Žena s Principom.  Recimo, Žena s Principom je radila kao učiteljica u jednoj seoskoj školi.

Plaćena kao ostali, u radnom okruženju kao svi drugi nastavnici u toj školi. U zemlji, na primer, Srbistanu. Ali… Ona nikada nije zakasnila na čas. Kad god bi se začulo školsko zvono, ona bi skočila sa stolice, trapavo spustila šolju s kafom na tacnu, sletela niz stepenice i ušla u svoje odeljenje. Prvih nekoliko godina ostatak kolektiva je podrugljivo odmahivao rukom mrmljajući kako je to početnički entuzijazam.

− Ma, neka je, videćemo za godinu dana… Tek je počela da radi.

− Mlada i zaludna. Da ima decu, ne bi to ona tako…

Posle tri-četiri godine, kad je Žena s Principom poželela da vodi decu na čas u prirodi, direktorka je rekla da je to nemoguće, da su roditelji decu poslali u školu, a ne u šetnju po parku, da je to ludost, odakle njoj pravo da tako misli…  Odakle joj uopšte pravo da misli svojom glavom…

Onda je nekom drugom prilikom Žena s Principom pitala da odvede decu u park posle škole. A to je dovelo do salve smeha u zbornici. Sreća, zvonilo je brzo, pa je Žena s Principom odjurila na čas. Nije imala vremena da objašnjava zašto je to htela da uradi.

Prošlo je nekoliko godina i jedan roditelj se požalio na Ženu s Principom. Kaže, čuo je on da je ona čudna sorta, a sad se i uverio jer njegovo dete ima sve petice, samo četvorku iz matematike. Žena s Principom počne da objašnjava da dete nije talentovano za matematiku, da ne vredi što vežba, da je ona uvidela da dete ima dobru kvantitativnu memoriju, ali da je neuspešno u rešavanju težih zadataka. Zašto mu onda dajete teže zadatke? − vrlo logično se pita roditelj.

Ubrzo posle tog razgovora, Žena s Principom požalila se svojoj koleginici, nastavnici engleskog jezika. Kako to obično biva, pročulo se po kolektivu i krenule su podgurkivanja i podrugivanja: Otkud ona zna da li je neko talentovan? Šta je ona, šta zamišlja? Obična šugava učiteljica! Šupljoglavica! Učiteljice su poznate po tome da ocenjuju talente!

Direktorka je jednom prilikom zakazala sastanak: Primetila sam da se učenici žale da neki nastavnici stalno kasne. Molim vas da to više ne radite, jer ruši ugled škole.

A tada se već u kolektivu znalo čime je ta prozivka motivisana:

To je sve zbog One. To je Ona smislila. Ona juri kao besna u učionicu. Nedajbože da zakasni! I sad ne možeš više ni kafu na miru da popiješ! Znala sam ja, nije trebalo to đubre ni da primamo. Lepo sam ja govorio direktorki da nam takvi balavci ne trebaju! Ona mene da uvodi u red! Ja moram da pušim! Kako da izdržim 45 minuta sa onom balavurdijom ako ne mogu da pušim?

Onda je Žena s Principom predložila da se u školi osnuje dramska sekcija.

Ha! Dramska sekcija! Zar nije dovoljna drama koju pravi ona tim svojim muštranjem i đaka i kolega? I glumi ona finoću ovde godinama! Dosta nam je toga!

Priču o Ženi s Principom dovršite sami…

Ili nastavite da mrzite sve što je drugačije.

Ja kasnim sa zaključcima.